Kraljica srpskih planina

Tara - mistično i moćno ime

Usnula u gustim sumama posutim nenadnim cistinama i livadama, ostrim liticima i mnogim pecinama nadvija se nad Bajinom Bastom jedna od najlepsih planina u bivšoj Jugoslaviji planina Tara sa visininom od 1000 do 1500 metara

Sve su ređe ovakve oaze netaknute prirode, a jedna od njih je planina Tara u zapadnoj Srbiji. Planinska goropad, reka Drina, gledana sa brojnih vidikovaca liči na tanku, zelenu liniju uvučenu u kanjonski masiv. Prozračno bistra, zelena voda, u kanjonima zastrašujuća, u dolinama pitoma privlači lepotom svojih obala i bogatstvom vodenog sveta ljubitelje prirode i ribolova.

Radi očuvanja retkih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih zajednica, očuvanja i unapređenja prirodne sredine i posebnih prirodnih vrednosti, očuvanja i zaštite kulturno-istorijskih spomenika, istraživanja i korišćenja za potrebe razvoja kulture.

"Ja ovako zamišljm raj", reči su direktora Evropske federacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, gospodina Etkina Klarka prilikom posete nacionalnom parku Tara, a jedna slovenska legenda kaže kako je planinu Taru, zbog svojih brojnih i neponovljivih prirodnih lepota, izabrao, da na njoj proživi svoj božanski život dobri bog Tar po kome ova planina i dobi ime.

Planinski tereni su valoviti (Kaluderske Bare i Šljivovica) strmi i krševiti (kanjon Rače, Zvezda, Crni Vrh) sa prelepim dolinama Drine, Rače, Dervente, Belog Rzava, koje stvaraju u pojedinim svojim tokovima predivne kanjone, klisure, vrtače, pećine i uvale, a koje su idealni predeli sa pogodnim uslovima za život životinja.

Flora

Delovanje prirodnih faktora uslovilo je postojanje veoma raznolikog živog sveta na Tari. Brojne šumske fitocenoze, veoma složenog sastava, floristicki veoma bogate, s velikim brojem reliktnih i endemskih vrsta biljaka predstavljaju prave prirodne retkosti kao sto su: monumentalna Panciceva omorika, tisa, božikovina, maslinica, jeremicak, zlatna paprat, ciklama, šumska lincura i dr.
Nalazišta ovih vrsta ukazuju na to da su mnogi delovi Tare, a pre svega klisure i kanjoni, jedinstvena planinska pribežista, gde su se do danas, u potpunosti ili u vecoj meri sa svojim izvornim iskonskim karakteristikama ocuvale mnoge životne zajednice reliktnih staništa

Fauna

Posebna paznja se poklanja vec niz godina unazad, ocuvanju, negovanju i razvoju zivotinjskog sveta. Ovaj vid rada se sastoji u pravljenju oaza za hranu, kontrolnih ceka za lovce, zabrana lova u odredenim, lov iskljucivo sa vodicima gazdinstva, broj lova i drugo. Registrovano je 53 vrste sisara, 153 vrste ptica. Tara se moze pohvaliti, sto je redak primer ( zbog veceg broja ) da na svojim lovistima ima medveda i divokoza i drugih redih vrsta. Uz ovakvu strucnu i bogatu negu, medvedi i divokoze se razvijaju u svojim rezervatima ( kanjonima, vrletima i pecinama ), pa i uz ljudsku brigu, te premasuju sve rezultate postignute u Evropi i Svetu. Medved, koji je ujedno i zastitni znak Tare, moze dostici duzinu do 2,40 m, visinu 1,30 m, a tezinu od 250 do 300 kgr.